ishrana za bebe od 4 do 6 meseci

 Šta tre­ba iz­be­ga­va­ti u pr­vim me­se­ci­ma ne­mlečne is­hra­ne?

• Spa­nać, cve­kla, tam­no ze­le­no po­vrće (bro­ko­li) ima­ju ve­li­ke ko­ličine ni­tra­ta ko­ji sman­ju­ju be­bin he­mo­glo­bin, pa ih u is­hra­nu tre­ba uključiti tek po­sle dru­gog  po­vrća
• Pšeni­ca, ja­ja, ci­tru­sno voće, za­to što iza­zi­va­ju aler­gi­ju
• Med se ne uvo­di pre kra­ja pr­ve go­di­ne, jer po­ne­kad sa­drži spo­re bak­te­ri­je Clo­stri­di­um bo­tu­li­num, ko­ja iza­zi­va ozbil­jne bo­le­sti kod odojčadi
• Sla­no je stečeni ukus, ta­ko da odojčad ne­ma sklo­no­sti ka sla­noj hra­ni, pa do­da­van­je so­li može da op­te­re­ti nji­ho­ve bu­bre­ge

 Žita­ri­ce – pr­va hra­na (sa na­vršena četi­ri me­se­ca)

Žita­ri­ce su obično pr­va hra­na za odojče. One su od­ličan iz­vor gvožđa, vi­ta­mi­na B, i ka­lo­ri­ja ko­je su be­bi po­treb­ne  za rast i raz­voj. Počin­je se pi­rinčanim i ku­ku­ru­znim žita­ri­ca­ma, jer su la­ko svar­lji­ve i iza­zi­va­ju naj­man­je aler­gi­ja, pošto ne sa­drže glu­ten (pro­te­in ko­ji se na­la­zi u pšeni­ci i raži kod ose­tlji­ve de­ce može iza­zva­ti bo­lest - glu­ten­sku en­te­ro­pa­ti­ju).

Na našem tržištu se mo­gu naći ove žita­ri­ce ko­je u se­bi već sa­drže adap­ti­ra­no mle­ko i spre­ma­ju se sa vo­dom. Po­sle šestog me­se­ca se mo­gu da­ti kom­bi­no­va­ne žita­ri­ce ko­je sa­drže pšeni­cu, pro­so, ječam, raž i ko­je se ta­kođe mo­gu naći na tržištu u ne­ko­li­ko raz­ličitih uku­sa, uglav­nom sa do­dat­kom voća.

Tre­ba početi sa man­jom ko­ličinom zbog mo­gućih re­ak­ci­ja i po­ste­pe­no po­većava­ti do ko­ličine od 120-150 ml. Obrok tre­ba uvek da­va­ti kašičicom, ni­kad bočicom, ka­ko bi se sman­jio ri­zik od ka­ri­je­sa i sprečilo unošen­je veće ko­ličine u or­ga­ni­zam ne­go što je po­treb­no

 

Po­vrće pre voća

Po­vrće je iz­vor mi­ne­ra­la i vi­ta­mi­na neo­p­hod­nih za rast i raz­voj. U dru­goj po­lo­vi­ni pe­tog me­se­ca (oko tri ne­del­je po­sle uvođen­ja žita­ri­ca) u dečju is­hra­nu tre­ba uve­sti pi­re od po­vrća. Pre­po­ručuje se pr­vo po­vrće bla­gog uku­sa, kao što su krom­pir i šar­ga­re­pa, a po­tom  bun­de­va, grašak, ti­kvi­ce, kar­fi­ol, ke­le­ra­ba, kelj, bli­tva, spa­nać, bro­ko­li.

Pošto je u be­bi­nu is­hra­nu uve­de­no po­vrće, tre­ba početi  sa da­van­jem voća, pr­vo u ob­li­ku so­ka (ja­bu­ka, bre­skva), a za­tim kaše (ja­bu­ka, bre­skva, kruška, ba­na­na). Po­vrće se uvo­di pre voća, jer za­počin­jan­je slat­kim uku­som može da učini po­vrće man­je uku­snim. Ki­se­lo voće ko­je iri­ti­ra ne­zre­li di­ge­stiv­ni si­stem se ne pre­po­ručuje dok be­ba uspešno ne pri­hva­ti osta­lu hra­nu. Bo­bičasto voće (ja­go­da, ma­li­na, ku­pi­na) se ne pre­po­ručuje do na­vršenih go­di­nu da­na, zbog vi­so­ke aler­go­ge­no­sti.

Odojčad ko­ja pa­ti od kon­sti­pa­ci­je (za­tvor) može da do­bi­je sok od ja­bu­ke i u četvr­tom me­se­cu, a ka­sni­je se u tu svr­hu ko­ri­ste so­ko­vi od bre­skve i kaj­si­je. S ob­zi­rom na ka­lo­rij­sku vred­nost, ba­na­na se ne sa­ve­tu­je odojčetu sklo­nom go­ja­zno­sti.